Грађевинарство је значајан замајац развоја Србије, изјавио је министар грађевинарства, саобраћаја и инфрструктуре Горан Весић и додао да је укупан број грађевинских дозвола у четвртом кварталу прошле године био 15,6 одсто, што је више у односу на исти квартал 2022, као и да је ове године већ издато 30.000 грађевинских дозвола.

Истичући значај сајма грађевинарства, који је раније данас отворио, министар Весић рекао је да је учешће грађевинарства у БДП-у 2012. године било три одсто, а 2022. године 5,5 одсто.

Министар Весић је за РТС навео да је 2012. укупна вредност свих грађевинских радова у Србији била око 1,6 милијарди евра, а 2023. године 5,5 милијарди евра.

"Ми смо 2023. годину завршили са 11,2 одсто већом вредношћу грађевинских радова", истакао је министар Весић и додао да је вредност радова порасла за 16,6 одсто, као и да је ове године већ издато 30.000 грађевинаских дозвола.

То, додао је, говори о томе да је грађевинарство све значајније и да је то значајан замајац развоја наше земље.

Министар Весић подсетио је да су у јулу прошле године усвојене измене и допуне Закона о планирању и изградњи чија је, како је навео, једна од најзначајнијих промена укидање конверзије уз накнаду.

Како је рекао, последње анализе које је НАЛЕД радио показују да 88 милиона евра износе директне инвестиције које су се догодиле или су тренутно у процесу, од укидања конверзије.

Министар Весић истакао је да су одлуке донете изменама и допунама Закона о планирању и изградњи омогућиле пораст у грађевинској индустрији и подсетио да су тим изменама омогућене транспарентније процедуре, да је усвојен пинцип одрживости када је у питању градња.

Када је у питању радна снага у грађевинској индустрији, министар Весић рекао је да је прошле године за скоро 50 одсто било више дозвола за стране раднике него претпрошле године.

"То показује да се наша земља развија и да странци могу више да зараде у Србији него у својим земљама, а то је одлика средње развијених земаља", рекао је министар Весић и додао да је страна радна снага последица све снажније привреде, те да ће нам убудуће требати више страних радника.

Говорећи о изложби "EXPO 2027", Весић је подсетио да је почело постављање шипова и додао да ће у јуну кренути изградња пруге од Земун поља до будућег националног стадиона, чија је дужина 18,3 километра, а која ће Земун поље спојити и са комплексом будућег сајма, аеродромом "Никола Тесла" и центром Сурчина.

"Та пруга је први део БГ воза јер упоредо за метроом који градимо, а већ 2025. и 2026. године почећемо да градимо станице на првој линији метроа, радимо и пројекат  БГ воза који треба да прође кроз све приградске општине", рекао је Весић.

Министар Весић навео је да се процењује да ће изградња сајма, изложбеног простора и стамбеног блока за "EXPO 2027" коштати око 2,5 милијарди евра и да је то само део програма "Скок у будућност - Србија 2027", чија је укупна вредност 18 милијарди евра.

"EXPO" ће омогућити да 2027. године будемо пословна престоница света, што ће донети нове послове нашим компанијама, а све друго је улагање по читавој Србији - у брзе пруге, путеве и све остало што радимо како би се наша земља развијала", рекао је Весић.

Министар Весић истакао је да је Србија интересантна за инвеститоре јер је управо политика председника Александра Вучића да наша држава буде инвеститорима на располагању.

"Ми смо као влада посвећени инвестирању, састајемо са се инвеститорима, решавамо проблем и по томе се разликујемо од других влада у региону. Зато је у Србији за 30 одсто више грађевинских дозвола него, рецимо, у Хрватској иако су они чланица Европске уније. Ми верујемо у развој кроз долазак страних инвестиција и зато имамо више страних инвестиција и зато је наш БДП већи него у свим другим земљама западног Балкана заједно", рекао је Весић.

Министар Весић осврнуо се и на случај албанске компаније "Курум" за производњу челика за коју се сумња да извози челик сумњивог квалитета у Србију.

"Ми имамо ЦЕФТА споразум који поштујемо. Албанија је чланица ЦЕФТА-е и наравно да албански челик може да се продаје у Србији, као и наш у Албанији, то ништа није спорно. Проблем је што ова челичана, барем се тако сумња и зато је предмет инспекције, увози нелегално челик у Албанију, представља га као свој и извози га на тржиште Србије, што није дозвољено", навео је Весић и додао да на овај начин, показујемо да штитимо домаћу производњу, али и производњу у Албанији.

Извор: Танјуг/РТС