Весић: Пруга Београд-Бар једна од најзначајнијих у Европи

Србија и Црна Гора ће заједнички наступити пред Европском комисијом за финансијску подршку у обнови пруге Београд-Бар, како би Комисија тај пројекат ставила међу приоритете, будући да се ради о регионалном повезивању, изјавио је министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије Горан Весић.

Министар Весић изразио је уверење да ће Европска комисија препознати значај тог пројекта, у оквиру опредељеног Плана раста за Западни Балкан.

"Ми смо обновили део пруге, од Ресника до Ваљева, и остало је да се у Србији реконструише још 210 километара, од Ваљева до Врбнице, док Црна Гора треба да обнови 160 километара свог дела. У Србији ће обнова коштати између 1,5 милијарде и две милијарде евра што ћемо знати када се заврши тендер. У Црној Гори ћемо видети како ће то изгледати. Наш договор је да се обратимо заједничким писмом да се тај пројекат стави у приоритете финансирања Европске комисије", рекао је министар Весић за ТВ Хепи.

Министар Весић подсетио је да је пруга Београд-Бар наша најважнија и да је била једна од најзахтевније пруга за изградњу у Европи, будући да се управо на тој прузи и данас налази највиши железнички мост у Европи.

"Јуче сам угостио потпредседника Владе Црне Горе задуженог за инфраструктуру Милуна Зоговића и министарку саобраћаја Мају Вукићевић, која је иначе у Савету Европе гласала против чланства лажног Косова, и поред великих притисака, због чега смо јој посебно захвални. И договорили смо да заједнички изађемо пред Европску комисију како бисмо добили новац за обнову пруге", рекао је министар Весић.

Министар Весић додао је да Србија на сличан начин, од Европске уније, заједно са Северном Македонијом, тражила средства за обнову пруге Брестовац-Скопље, док ће заједно са БиХ радити на обнови пруге Београд-Сарајево.

"Трудимо се да ојачамо регионалну сарадњу и да се повезујемо са суседима", подвукао је министар Весић.

Министар Весић прецизирао је да ће пруга Београд-Бар бити реконструисана за брзине највише до 120 километара на сат али да ће се на неким деоницама возови кретати брзином од 80 км на сат.

Додао је да је са црногорском колегиницом разговарао и о друмском повезивању две земље.

"Ми ћемо до 1. јуна завршити деоницу "Милоша Великог" до Пожеге, а након тога крећемо у изградњу 108 километара пута од Пожеге до Дуге пољане. И Црна Гора треба да гради наставак ауто-пута, и заједнички ћемо наступити да нађемо партнера за изградњу преосталих деоница", пренео је министар Весић.

На констатацију да је и црногорски премијер Милојко Спајић рекао да је путна инфраструктура приоритет његове Владе, министар Весић напоменуо је да сада постоји потпуна сагласност Владе Црне Горе да је саобраћајно повезивање важно за обе земље.

"Када буде завршен ауто-пут, моћи ћете за мање од четири сата да стигнете до Подгорице. И то, сигурним путем, са три траке, уз много безбеднију вожњу", рекао је министар Весић.

Весић: Дигиталне политичке кампање реалност, кључ је у контакту са грађанима

Министар Весић рекао је данас да су дигиталне политичке кампање постале правило и реалност, као и да доносе предност политичарима који их користе, јер омогућавају да се поруке пренесу већем броју људи у односу на класичне медије.

Министар Весић је истакао и да је, поред кампања, незаобилазан и директан контакт са грађанима, саопштило је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

"Дигиталне политичке кампање су постале реалност. Прва права таква кампања која је утицала на резултат избора била је кампања Барака Обаме 2008. године, а друга Доналда Трампа из 2016. године. И донела им је победе", рекао је министар Весић који је недавно издао уџбеник о дигиталном политичком маркетингу.

Министар Весић је указао да су и Обама и Трамп морали да се боре против мејнстрим медија, будући да нису уз себе имали главне америчке медијске куће.

"Обама се борио против Хилари Клинтон у странци, а породица Клинтон која влада демократама, је миљеник мејнстрим медија. Њему је одлазак на друштвене мреже био начин да преживи и победи јер је у класичним медијима био аутсајдер", рекао је министар Весић.

Подсетио је да је Обама 2008. године на Јутјубу омогућио којима га прате да учествују у кампањи да снимају песме, од којих су неке имале и више од 100 милиона прегледа.

"На његовој платформи "MyBarackObama" људи су могли да донирају новац, добију информације, да се повезују у групе за рад у кампањи и да креирају сопствени садржај. Омогућио је свакоме да у њој учествује, да његова председничка кампања постане лична кампања бирача и зато је кампања била успешна. Посебно је добро користио јутјуб кампања на којој су бирачи, пре свега млађи, креирали своје садржаје. Тако је на изборе извео младе и оне који раније нису гласали и ту је кључ његове победе и над противкандидатима у странци и на изборима", рекао је министар Весић.

Након тога, подсетио је Трамп је бриљантно искористио Твитер, 2016. године, јер је и он знао да неће моћи да добије простор у мејнстрим медије.

"Трамп је имао 10-так твитова дневно, имао 325 догађаја у кампањи и наметао је мејнстрим медијима да се баве њиме, да објављују оно што он ради. Једноставно он је диктирао темпи кампање и нико није имао одговор", рекао је министар Весић.

Министар Весић је додао да је Трамп водио прву циљану кампању на друштвеним мрежама и фантастично сегментирао бираче, јер је слао одговарајуће поруке тачно одређеним циљним групама.

Министар Весић је као пример значаја друштвених мрежа навео и састанак људи из Беле куће са 50 најутицајнијих инфлуенсера, након почетка рата у Украјини, управо о наративу који ће користити о том рату и навео да око 500 инфлуенсера у Америци, има више од 500 милиона пратилаца, што је сто пута више од публике од свих мејнстрим медија.

Министар Весић је рекао да је Телеграм брзо растућа мрежа, коју користе обе стране у руско-украјинском сукобу и која служи за заобилажење мејснтрим медија.

"Друштвене мреже су океан информација у којем нема много контроле, али треба водити рачуна да то даје могућност великих злоупотреба и ширења лажних информација. Не суочава се само Србија са тим, отуда и потреба да се њихов рад регулише. Није све цензура, јер треба наћи средину између слободе говора на мрежи и опасности да се оне претворе у платформу за ширење лажних вести", упозорио је министар Весић.

Министар Весић је подсетио да је током изборне кампање и сам практиковао преносе својих догађаја на друштвеним мрежама.

"Ја сам, и док сам био локални политичар, разговарао са грађанима. Данас имате локалне политичаре који мисле да су богови и да грађани треба да буду срећни јер они постоје. Председник Вучић може да разговара са грађанима, али су неки политичари на локалу "мали богови" који то не могу, да ли можете да верујете да је Катастар забранио улазак грађана. И тиме ћемо се бавити у наредном периоду. Примаће грађане или неће радити тамо. Председник може да пресели кабинет у западну Србију, да слуша проблеме и прича са грађанима али имате господу из катастра која не могу. Њима је испод части да причају са грађанима јер они су богови, а председнику није испод части", указао је министар Весић.

Министар Весић је навео да никада није бежао од разговора са грађанима, а да је током кампање сваки његов разговор са људима, уживо на друштвеним мрежама пратило по неколико хиљада људи.

"То вам омогућава да пошаљете поруку до много више људи, него ако имате само догађај, пошаљете видео медијима. Друштвене мреже омогућавају да оно што радите, преносите директно, већем броју људи, а медији увек могу да преузму оно што им је занимљиво", закључио је министар Веси

Извор: Информер/ТВ Хепи