Ако Приштина укине таксе, преговори ће бити настављени, а ако буде добре воље за компромисом у Приштини, све је могуће, па и да споразум буде постигнут до краја 2019 - каже у интервјуу за “Блиц” Горан Весић, заменик градоначелника Београда.

 - Чињеница да се о решавању питања КиМ разговара у најважнијим центрима моћи и да се тиме баве најзначајнији европски лидери, Меркел и Макрон, представља велику победу председника Вучића. Подсетићу вас да се до пре неколико година о томе није причало, јер је Косово за земље које су признале самопроглашену независност било решено питање. Тражили су од Србије да само призна тај чин. Данас је свима у свету, како онима који су признали самопроглашену незавосност, тако и онима који нису, јасно да то питање није решено, да се морају уважити легитимни интереси Србије, и политички, и економски, културни и верски, као и да без Србије нема трајног и одрживог решења. То је могуће због веома снажне позиције коју имају лично председник Вучић и Србија у међународној заједници. Париски састанак је важан, а колико ће бити успешан, зависи од тога да ли ће Приштина до тада укинути таксе или не. Ако таксе не буду укинуте, нема о чему да се разговара. То је више пута поновио Вучић.

* Како коментаришете упорност Харадинаја да не укине таксе? Да ли мислите да САД заиста не могу да притисну власт у Приштини?

- Мислим да иза такси не стоји само Харадинај, већ и Тачи, јер они су само два лица исте политике. А циљ те политике је да се на КиМ стварају тензије како би се Срби осећали несигурно и како би напуштали покрајину. Они тај план спроводе дуже од века јер желе да једног дана кажу Србији “а за шта се ви борите када овде нема ваших људи”. Зато њима одговара статус кво, зато њима не одговара договор и зато су увели таксе како би зауставили преговоре. И свако ко у Србији говори како треба да одржимо статус кво, свесно или несвесно, ради да се тај план спроведе. Што се позиције САД тиче, они су, руку на срце, заузели јасан став и затражили од Приштине да укине таксе. Да ли су могли свој велики утицај на приштинске политичаре да употребе да се то заиста и деси, ја не знам. Али знам да ће бити потребан много снажнији и директнији ангажман америчке администрације да се ово питање реши.

* Шта би за вас било прихватљиво решење?

- Једино трајно и одрживо решење је историјски договор Срба и Албанаца, компромис међу нашим народима. Компромис значи да обе стране нешто добију и нешто изгубе. Такав компромис значи трајни мир за Србе и Албанце, суживот и економску и сваку другу сарадњу. Србија је већ прихватила да нема повратка на позицију пре 1999, али и Албанци морају да прихвате да њихова једнострана сецесија није чин којим су решили свој статус. Буду ли обе стране тако размишљале, договор је могућ.

* Протести у Србији који су кренули као грађански, па их преузела опозиција, обележили су шест месеци. Како гледате на њих?

- Протести никада нису били грађански, већ политички. Организује их Ђилас, плаћа их Ђилас, а “студенти” које је истурао на почетку били су маска да сакрије себе и Млађана Ђорђевића. Али његова сујета је јача чак и од његовог интереса, па није дуго издржао да не покаже свима да је он главни. Протести су пропали, а служе само да би Ђилас држао око себе разне опозиционе групације јер он, за разлику од ДС или Јеремића, нема странку. Увек је био лењ да ради било шта, па где би он ишао по Србији и правио странку? То му је испод части. За њега све може да се купи, па тако и странка или лидерство у опозицији. Протести му служе да паразитира и буде лидер без странке, која постоји само на папиру. Али ми смо демократска земља и свако има право да изрази незадовољство. Толерисали смо окупљања и кад нису била пријављена, нигде није било полицајаца осим када је фашиста Бошко Обрадовић упадао у РТС са моторном тестером. Почело је захтевом за оставком Вучића, а завршило се нападима на саобраћајне знаке, уништавањем градске имовине, претњама радницима и тражењем оставке директора компаније која реконструише Трг републике! А шта друго и да очекујете од људи који немају политички програм и чија су једина политика деструкција, блокирање радова и мржња према Вучићу.

* У политици је много тешких речи. Ви вређате опозицију, она вас...

- Ми не вређамо, већ одговарамо на увреде. Треба ли да подсећам како су вређали Мају Гојковић, Ану Брнабић, Ирену Вујовић или Оливеру Зекић? Како су у присуству Трифуновића тукли Ксенију Радовановић? Или како су председнику Вучићу претили вешањем? Или како су тукли новинарке Гордану Узелац и Мају Драговић. Пошто немају политички програм, остају им само мржња и агресија.

* Центар Београда је блокиран, кретање отежано. Критикују вас, кажу да је реконструкције требало радити парцијално?

- Када се раде велике реконструкције, увек има промена у саобраћају. Ја вас питам да ли желите да радимо по једну улицу годишње или ниједну, како је то Ђилас радио, па да се град уређује сто година? Да ли желите да живимо у уређеном граду, са новим булеварима, сређеним трговима, уређеним обалама, обновљеним фасадама, пешачким зонама, бициклистичким стазама или не? То је право питање. Ми желимо да Београд буде уређен, модеран, европски град. Зато смо обновили 500 фасада, урадили 20.000 квадрата пешачких зона, а уредили и неке старе, као Косанчићев венац и Скадарлију, очистили Савски амфитеатар од ђубрета, градимо Београд на води, обнављамо тргове - Славију, Трг републике и Савски трг, почињемо изградњу метроа, завршавамо обилазницу... Све то могли су да ураде и ови што су владали Београдом пре нас, а нису. Зато је све што ми средимо мерило њихове неспособности. Јер иза нас ће остати све што смо урадили, а иза њих остају само дугови.

* Да ли ће 1. септембар, рок за завршетак радова у центру града, бити испоштован?

- Тада ће за саобраћај бити пуштени Карађорђева, Трг Републике и Обилићев венац. За разлику од ових што ме нападају и спавају до подне, па скокну до кафића, па пишу на Твитеру, ја сам свако јутро у шест на градилишту, знам сваку цев или камен који постављамо и свако дрво које садимо.

* Кажу да сте оптужили поједине академике да живе у средњем веку пошто се противе изградњи гондоле?

- Нисам до скоро знао ко се све разуме у гондоле. Рецимо, песници. Желим да верујем да несвесно учествују у хајци коју неки воде против своје земље измишљајући да је због гондоле угрожена Београдска тврђава, што је лаж. Циљ те кампање је да се покаже да Србија не може да води рачуна о својој баштини у Београду, па како ће о оној на КиМ. Гласни су, позивају и САНУ да расправља о томе, а ћуте када Харадинај отима цркву у Новом Брду и проглашава је католичком катедралом?! То им је у реду? То није тема? Тиме се не баве “Европа Ностра”, као ни ниједна друга НВО, попут оних што су сами себе прогласили институтом, а хвале се како су зауставили археолошка ископавања на тврђави. А ти исти потом скокну до Њујорка, Брисела или до Јерусалима, па се тамо сликају поред гондоле. Срби, по њима, једини не смеју да имају оно што други народи одавно имају.

Скијају у Аспену, а смета им изградња стазе на Авали

* Нападају вас и због изградње ски-стазе на Авали?

- То је лицемерје. Ако слушате те незналице, требало би да укинемо све ски-стазе на свим планинама света. Разумете ли шта они траже? Свака планина треба да има ски-стазу, ова стаза ће бити градска и на њој ће бити организовано и летње скијање. То је стаза за народ, да људи могу викендом да за сат времена дођу до Авале и буду на ски-стази. Немају сви грађани Београда новац да зимују у САД, у Аспену као Сергеј Трифуновић, или да обилазе Њујорк сваких пар недеља као Вук Јеремић. Немају сви новац да сваке недеље иду на Копаоник. Зато и кажем да је ово лицемерје, јер они који се скијају у Аспену или се шетају по Њујорку, сада би да спрече обичне људе да се скијају на Авали. Иначе, град не гради ову стазу, већ „Скијалишта Србије“, али они ће имати сваку подршку од нас да се пројекат заврши.

извор: Блиц