Разговарајући ове недеље са челницима Европске комисије у Бриселу, причао сам им како у Београду један од најбогатијих Срба, господин Драган Шолак, власник Јунајтед медије и СББ, врши притисак на Град Београд јер не може да оствари своје пословне интересе, изјавио је данас заменик градоначелника Београда Горан Весић.

"Шолакова приватна компанија СББ, кабловски оператер, не плаћа коришћење јавних ресурса Граду Београду. Користе нелегално делове мреже, стубове јавне расвете и делове мреже електродистрибуције, а зато што Град Београд захтева да се све што се користи и плати ми смо постали мета кампање његове приватне телевизије Н1. Питао сам челнике ЕУ да ли је нормално да се приватни, пословни и политички интереси једног тајкуна остварују преко приватне телевизије и добио одговор да није. Не постоји ниједан пројекат који је урађен у граду а да није био мета негативне кампање од стране Шолакове телевизије. Ја мислим да је право новинара Н1 да буду критични ако сматрају да треба али је чињеница да су они злоупотребљени од стране власника да воде кампању против града у коме жели да ништа не плаћа", рекао је Весић.

Весић је истакао да је део те кампање и прављење серије у којој ће њега глумити Сергеј Трифуновић.

"Последњи такав случај приватне злоупотребе телевизије је серија коју је Александра Суботић, директорка Јунајтед медије, иначе бивша секретарица пиратске фирме коју је купио Драган Шолак, заједно са Срђаном Анђелићем ангажовала Сергеја Трифуновића да направе серију у којој нападају мене и неке друге људе из града. Ја немам никакав проблем да будем јунак неке серије али ми је жао да су ангажовали пијаног Сергеја Трифуновића да ме глуми. Никада у животу нисам пио. Могли су да узму Мићка Љубичића, он ме боље имитира, а чак бих им дао и његов телефон ако га немају. Мене заиста вређа да ме глуми пијани Сергеј Трифуновић па што не нађоше неког трезног глумца? То показује како функционише политичка злоупотреба и кампање на Н1. Александра Суботић, која је била и секретарица Шолаку, даје налоге великом уреднику Југославу Ћосићу како да организује прљаве кампање. Чуди ме да новинари Н1, од којих су многи направили озбиљне новинарске каријере, пристају да извршавају налоге од бивше секретарице, што је заиста понижавајуће а све за рачун једног тајкуна. Чуди ме да још нису дигли глас против тога а да новинарска удружења нису реаговала. То је дакле, класичан пример како функционишу наручене кампање. Значи, Горан Весић им не дозвољава да Шолак нешто у граду користи бесплатно, онда Суботићка зове Анђелића па они зову Сергеја Трифуновића да праве емисију о Горану Весићу. Понављам, немам никакав проблем са тим, само нека нађу глумца који није пијан. СББ нека плати оно што користе у Београду и све је у реду, али немају права да бесплатно користе јавне ресурсе и то нећу допустити ником. Жао ми је што господин Шолак мисли да ће, злоупотребљавајући своје новинаре моћи да натера Град Београд да му не наплати оно што је дужан. Ту му неће помоћи никакве серије и кампање, и ја му сада кажем да ће плаћати оно што су његове законске обавезе према свим грађанима Београда, јер ми од тог новца плаћамо вртиће, канализацију и све друго", рекао је Горан Весић.

Весић је додао да можда то Шолак не разуме јер својим приватним авионом фалкон лети са голф терена на голф терен али ми од новца који треба да плати градимо водовод и канализацију које нема рецимо у Борчи. Не плаћајући своје обавезе, он грађанима Београда то одузима и ја то нећу да допустим", поручио је Весић.

Улажемо у Скадарлију, јер је она дух Београда

Скадарлија је, поред Београдске тврђаве и Храма Светог Саве, једно од три најпосећенија места које туристи обилазе када дођу у Београд и у послење две године у њу се много улаже како би била поптуно уређена, изјавио је заменик градоначелника Горан Весић.

"Скадарлија носи са собом једну чудну енергију и то је сигурно зато што је на овом месту сублимирана цела историја Београда", рекао је Весић и подсетио да је данашњи изглед Скадарлија добила 1969. године када је архитекта Угљеша Богуновић пројектовао и направио ову улицу.

"Скадарлија нема неку велику архитектонску вредност, али има дух. Угљеша Богуновић је сачувао тај дух Скадарлије и од тада је она место где сви долазе. Овде је било пуно светских државника и сви људи који долазе у Београд посећују обавезно Скадарлију", рекао је Весић.

Весић је подсетио да је калдрма у улици постављена 1969. године и нажалост током свих ових деценија она је мењана јер је свако ко је нешто радио и дограђивао, мењао па тако постоје делови са бетоном.

"Ми смо донели одлуку да реконструишемо Скадарлију уз помоћ Министарства за туризам, али пошто Скадарлија мора да живи ми то радимо у фазама. Прво смо завршили део који иде од Улице Страхињића Бана до Јевремове, затим горњи део и обновили смо чесму, затим Симину улицу, па у међувремену и Улицу Емилијана Јосимовића, као и део од Булевара Деспота Стефана до Симине улице. То увек радимо у периодима када се заврши сезона, односно од октобра до децембра и од марта до јуна.

Зато ћемо сада чекати да прође сезона до октобра када ћемо радити део од Јевремове улице до чесме и тај део ћемо потпуно завршити. У међувремену смо затворили Улицу Страхињића Бана у делу од Француске до Скадарске где смо направили један леп трг и тако продужили Скадарлију све до Бајлонијеве пијаце. Следеће године ћемо сређивати фасаде, али ћемо кренути и у обнову Куће Ђуре Јакшића и у оквиру ње ће бити направљен центар за туристе где ће моћи да се купе сувенири", рекао је Весић.

Весић је нагласио да је Скадарлија као заштићена културно историјска целина пре два месеца дошла под надлежност ЈП "Београдска тврђава".

"Разлог зашто смо то урадили је да бисмо прописали правила која морају да се поштују у овој четврти. Пре свега која музика може да се слуша, каква храна да се нуди, јер Скадарлија није обично место већ место у коме се чува српска и београдска традиција. Коначно се неко брине о Скадарлији јер од 1969. године, до пре две године, у ово место није ништа уложено и сада по први пут смо урадили много ствари како би она била потпуно уређена и како би сви уживали у њој", истакао је заменик градоначелника.

Весић је подсетио и да је Скадарлија настала у 19. веку, а на месту Скадарске улице некада се налазио поток.

"Када је 1869. године саграђено Народно позориште, у близини Скадарлије су почели да живе глумци па је ово место полако добијало неки уметнички карактер. Скадарлија је највише добила када је 1901. године срушена чувена кафана "Дарданели" која се налазила на месту данашњег Народног музеја. Тада су се сви преселили у Скадарлију и она постаје права уметничка четврт Београда", рекао је Весић.

извор: Танјуг/ ТВ Пинк