Сви смо ми једна породица која се не окупља само у јануару - да тугује, већ која мора стално да се држи заједно – и у смеху и у сузама, и у добру и у злу, и у здрављу, и у болести. И данас смо сабрани и сложни, на месту које сведочи о фашистичком безумљу, на месту највеће новосадске туге. Баш овде, код споменика „Породица“ на новосадском Кеју жртава рације, пре 79 година спроведен је стравичан погром над Србима, Јеврејима и Ромима, крвави пир фашиста који су затрли читаве породице. Сваког јануара у мени се преплићу и туга због толико невиних душа, и бес због зла које знало да живи у људима,и овлада њима, као и да чини друга зла, а напослетку и горчина због тога што новосадски снег у јануару никада неће бити блиставо бео, већ ће увек сећати на трагове злочина, на силом завршене многе животе, и силином прекинута многа детињства. И желим само једно - да се никада не понови крвави јануар 1942. године. Да никада ниједна породица не доживи судбину новосадског погрома – да буде сатрта због нечије болесне мржње, рекао је градоначелник Новог Сада Милош Вучевић.

Туга јесте вечна, драги пријатељи, али и у овом, и у свим данима, и у свим годинама које су претходиле, и у онима које нам долазе, једину утеху нам може пружити истина. А истина је да злочинци имају и име и презиме. Тог јануара 1942. године било је ледено хладно у Новом Саду. Дунав је био залеђен. Град под окупацијом мађарских фашиста, у јеку Другог светског рата. Убијања су почела на Божић и трајала све до 29. јануара. Незапамћени масакр у јужној Бачкој пуна 22 дана. Нови Сад је, између 21. и 23. јануара, био сав натопљен крвљу невиних жртава фашизма. Хортијеви фашисти спроводилису свој крвави пир. Ишли су од куће до куће, од врата до врата, силом изводили људе, одводили их, убијали мучки, метком у потиљак, бацали тела у камионе, из камиона у залеђен Дунав, или су их живе бацали под лед. Старце, децу, жене, читаве породице, само зато што су били Срби, Јевреји, Роми. Само зато су мучки убијани. Тог језиво крвавог јануара 1942. године, у зверском погрому какав цивилизација не памти, Новом Саду је заувек остала траума. Човечанству је заувек остала опомена.

Драги пријатељи,

Ако се не будемо сећали прошлости, страшна историја и још страшнији злочини се могу поновити. Злогласне Новосадске рације у којој су на стратиште одвођене читаве породице треба да се сећамо не зато да бисмо били љути и огорчени, или да би на мржњу одговарали мржњом, већ да би нас то болно сећање ојачало у даљој борби против фашизма, антисемитизма, против патолошке мржње и зла. Свесни смо да ће усваком времену зло покушавати себи на нађе пут. Свесни и тога да Новосадске рације има у разним облицима, у разним деловима света, али са истом суштином. И зато ова наша сећања не смеју бити само подсећања на прошлост, нити школски час историје. Она су највеће лекције за будућност наше породице, и наше деце. Само уједињени можемо да затремо фашизам, и препознамо га иако се појави скривен, притајен, у неким новим облицима, па да га у корену сасечемо, да не би дошлодо катастрофалних последица. Ја верујем у снагу нашег заједништва. Имамо заједничку прошлост. Делимо заједничку садашњост. Сањамо озаједничкој будућности. Због те будућности морамо све да учинимо да се никада, али баш никада ледени дани зла не понове. Да се Новосадска рација, тај ужасни погром над Србима, Јеврејима, Ромима, никада више и никоме не деси. Кажу, човек све подноси док постоји неко вредан тога. А вредна свега је будућностнаше заједничке породице. Велики Борислав Пекић је говорио:

„Немати прошлост је остати без будућности. Али ако тамо останемо, ако се тамо заглибимо, будућност због које смо се у њу вратили постаће недостижна. Проћи ће пре него што схватимо да је све – садашњост. Да је све увек у истој равни. Да је неразумевање онога што је било јуче јамство да ћемо мање разумети оно што нас чека, а најмање ово што данас радимо“. 79. година после, ми знамо куда идемо, спремни да по сваку цену следимо своје антифашистичке принципе. Знамо и то да никада нећемо дозволити да жртве једног времена зла остану невидљиве и нечујне. Нека је вечна слава свим невино страдалим у Новосадској рацији. Будимо увек свесни њихове жртве, чувајмо сећање на њих, и боримо се против онога што је завило у црно.

Извор: Танјуг