Сви су коалицију Дачића и Шешеља назвали "црвено-црна" коалиција и то је постало апсолутно прихваћено. Зар нико не коментарише ове који су до јуче све разарали и скупили се. Што се за њих не каже каква су коалиција - упитао је у интервјуу за Телеграф.рс, Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада и потпредседник Главног одбора СНС.

После година таворења Нови Сад је поново препознат као значајна локација за инвестирање. Шта локална самоуправа предузима како би учинила град атрактивнијим за пословање, али и како је успела да стабилизује градске финансије? Када се очекује завршетак великих инфраструктурних пројеката, али и како се град припрема за 2019. и 2021. годину када ће понети титуле Омладинске престонице Европе и Европске престонице културе, само су нека од питања за градоначелника Новог Сада и потпредседника Главног одбора СНС, Милоша Вучевића.

* Развијање економије и отварање нових радних места – то сте апострофирали као најважнији задатак за градску администрацију. У Нови Сад су стигли “Делфај” и “Лир”, недавно сте, ако се не варам, разговарали са мађарским привредницима. Да ли је на помолу долазак нових инвеститора?

- Дошао је и "Континентал" са истраживачко-развојним центром. Мислим да већ имају 70 запослених инжењера, што је за старт веома добро, с обзиром на то да се ради о дефицитираном занимању. То је сада већ капитална инвестиција, не само у радну снагу, већ и у смислу технологије и свега онога што долази са таквим компанијама. Доласком "Континентала" у Србију, у Нови Сад, наша држава је ушла у виши ранг инвестиционе лиге и то је један прави показатељ да се Србија налази на добром путу.

Чињеница да су људи из "Континетала", тако велике светске компаније", рекли 2013. да су имали Србију као предлог за следећу инвестицију, али да тада нису сазрели услови. Србија је 2017. године препозната као место где "Континентал" отвара најелитнији део, онај развојно-истраживачки, снажно наслоњен на факултет и факултетски образоване кадрове. То је оно што нам сада треба, поред компанија као што су "Лир" и "Делфај", то нам даје један други волумен и један други квалитет.

Задаци везани за индустријализацију, обнављање привреде, отварање фабрике, отварање нових радних места су пре свега државни задаци, а градови, самим тим и Нови Сад, себе су ставили на располагање у том ланцу, том процесу, да буду партнери са републичком Владом и државним руководством. Ми не би у овоме успели да нисмо имали снажну подршку тадашње Владе и тадашњег премијера, а данас председника Републике. Само смо се трудили да будемо оперативни, а будемо конкурентни са другим градовима, да када се инвеститори заинтересују за Нови Сад, ми будемо добро припремљени да одговоримо на њихове упите и захтеве, да се они у анализи других градова одлуче за Нови Сад.

Ако ме питате шта је кључно, често се спомиње инфраструктура, индустријске радне зоне, водовод, канализација, гасификација, апсолутно је то све јако битно, али кључна ствар за инвеститоре јесу људски ресурси. Људски ресурси су капитална ствар и за привлачење инвестиција и за развој државе. Када имате добре кадрове, када имате као Нови Сад снажан државни универзитет, онда они имају један мотив више да се одлуче за наш град, односно за нашу државу. Тако да поред нове индустријске зоне, коју смо отворили, поред нових путева, комуналне инфраструктуре, тај људски потенцијал је оно што прелама у позитивном смислу.

* У том смислу, да ли можемо да очекујемо долазак нових инвеститора?

- Ми се надамо. Свакако да већ сада можемо рећи да су доста попуњени капацитети ових инвеститора. Ако знамо да ће "Континентал" ићи на хиљаду инжењера, а сада су на 70, онда знате да ће ту бити један замах и да идемо у пик њиховог пословања у нашем граду и нашој држави. "Лир" и "Делфај" имају тренутно преко 5 хиљада запослених, што је више него што је била уговорена обавеза, а 2018. ће бити централна година, када они очекују највећи број запослених.

Ово није само добра вест за Нови Сад, много људи ради у Новом Саду из суседних општина, већ генерално за Јужнобачки округ, па и целу Војводину. Чуо сам од председника суседних општина, они су презадовољни, рецимо из Титела 400 људи ради у Новом Саду, што је природно. Тако је некада било, када је радила индустрија, када су радиле фабрике, када смо имали индустријске зоне. То је једна подршка, не само на микро, већ на много ширем нивоу.

Имам најсвежије податке. У новембру ове године у односу на децембар 2016. године, имамо смањену стопу незапослености. Стопа незапослености у Новом Саду износи 10,5 одсто, значи испод републичког просека. Ми би наравно желели да она буде и нижа и за готово пет хиљада људи је смањена незапосленост за 11 месеци.

Али, повећава се и број нових привредних друштава - 2014. године Нови Сад је има 10.152 привредна друштва, а јуна 2017. године 11.231 привредно друштво. Такође, расте број предузетника - СУР, СТР, мале радње, угоститељи. Нови Сад је имао 13.729 привредника, а у јуну ове године 15.942.

То су конкретни подаци, нема лажи, нема преваре. Ако имате пораст броја запослених, смањен број незапослених, већи број привредних друштава, већи број предузетника, то су најбољи показатељи где се крећете. Ако додамо да имамо повећање броја туриста за 13,1 одсто у односу на 2016. година, кја је била убедљиво најбоља година до тада, онда можемо рећи да су Нови Сад и Србија на добром путу, али да је важно очувати ову политичку стабилност, која је предуслов сваког даљег развоја, а пре свега економског.

* Када говоримо о егзактним подацима, Фискални савет је оценио да је Нови Сад, један од градова са најстабилнијим финансијама. Како сте то успели, упркос наслеђеним дуговима из прошлог периода?

- Рећи ћу шта је позитивно, а шта негативно у Новом Саду, да не буде да је све бајковито и да је све сјајно. Наравно да има проблема, наравно да се суочавамо са великим изазовима и потешкоћама. То је преовлађујуће у мом раду, пре свега да решавамо проблеме, да не причамо само о лепим и лаганим стварима, јер живот није саткан од лаганих ствари у највећој мери.

Фискални савет је упоређујући велике градове - Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац - оценио да Нови Сад има најстабилније јавне финансије, да смо најмање задужен град. Ушао сам у шесту годину како водим Нови Сад, ни за динар нисам задужио град, већ сам само враћао и враћам дугове из неког ранијег периода. Велики број судских предмета и спорова су посебан проблем за буџете, јр вам стижу на наплату разне нерешене правне ситуације из неких претходних година, па чак 30-40 година, нажалост то је свакодневица.

Нови Сад има добро конципиран буџет. Никада се нисмо играли у погледу прихода, у смислу да их приказујемо већим, него што могу да реално буду. Зато имамо добро извршење пуњења буџета, прошле године је било скоро 97 одсто, а ове године очекујем да буде 92-93 одсто, што су врхунски резултати за наше услове. И у породици да остварите 93 одсто планиране зараде, можете да кажете да је то добро планирање.

С друге стране, незадовољан сам реализацијом великих инвестиција. Волео бих да то иде брже, значи ти капитални расходи и пројекти. Наравно да они постоје и да је то видљиво када се провозате кроз град, али мислим да смо ту могли брже и више да урадимо. Ту су проблем административне и бирократске препреке, али и они социолошке природе. Често се тражи како нешто не може, а не како може.

Али, боримо се са тим. Радим на месечном нивоу истраживање расположења грађана, шта су за њих приоритети, како бих и ја боље сагледао ситуацију, да не будете затоворени у канцеларији и да само ту добијате неке инпуте, већ информације из стварног живота. Мислим да су Новосађани свесни да се град развија и иде у добром правцу и то видим у континуитету. Али понаваљам, волео бих да смо још оперативнији и да идемо још брже у реализацију великих инвестиција и то је замерка и за мене самог и за моје сараднике.

Зато сам и променио неке сараднике, сигурно ће тога бити и у наредном периоду. Дође до замора материјала, неко не може да одржи ту кондицију, да испоручи резултате, производ, који се од њега очекује и нису грађани дужни да то разумеју или не разумеју. Очекују за оно за шта су дали паре у буџет, буде и урађено.

Све у свему можемо рећи да град Нови Сад у финансијском смислу не прави ниједан проблем држави Србији у процесу финансијске консолидације. То је оно што председник цени и то истиче. Нови Сад претходних 5 и по година није направио ниједан фаул према економском опоравку државе. Нисмо имали никакве авантуристичке аранжмане, нисмо се залетали без покрића у неке инвестиције, нисмо предимензионирали ниједан сегмент живота у Новом Саду, већ смо то добро конципирали и чували финансијку стабилност.

Чувајући финансијску стабилност града, ми смо партнер државе у овом процесу, који је успешно прошла од 2014. године до краја ове године. Стварали смо предуслове да данас можемо да помогнемо и Фонд за лечење деце у иностранству, да можемо да помогнемо и субвенционишемо нова радна места, да можемо да финансирамо 2.500 деце у приватним вртићима, да можемо да улажемо у инфраструктуру, да можемо да финансирамо пројекте, као што су ове две европске престонице.

* Када помињете капиталне пројекте, у Новом Саду је покренут и нови циклус инфраструктурних радова. Када се очекује завршетак градње Научно-технолошког парка, зграде Хитне помоћи, Балетске школе, али и нове зграде РТВ, пројеката који су означени као најважнији?

- Ту сада имате један битан сегмент, који сам прескочио да напоменем у претходном одговору. Имамо снажну синергију са републичком Владом и покрајинском администрацијом. Апсолутно нам помажу и олакшавају ово функционисање и решавање и инвестирање о коме сам вам причао.

Када имате трошак, рецимо 10 динара. Ако све три стране - централни, покрајински и градски - дају по 3 и по динара, много је лакше да поделите те трошкове, много је лакше и да спроведете те инвестиције, пре свега оне капиталне.

РТВ финансирају републичка и покрајинска влада, Град ту помаже око комуналног опремања. Ми очекујемо да ће до 2019.-2020. године бити комплетно завршена. Што се тиче Музичко-балетске школе, то је пројекат који ће коштати готово 2 милијарде динара. Ту ће бити концертна дворана, као и опрема за школу и дворану. Очекујемо да тај пројекат завршимо 2020. године, таман пред Европску престоницу културе.

Ту је и велики пројекат Жежељевог моста...

* Управо Жежељев мост је био и остао апострофиран као највећа саобраћајна и инфраструктурна бољка Новог Сада. Када се очекује његов коначан завршетак?

- То је пројекат од европског значаја, не само националног, превазилази апсолутно градски. Град Нови Сад је ту суфинансијер моста у једној трећини. Најава министарке Михајловић је да ће до краја марта кренути железнички саобраћај преко моста, а ја онда очекујем да ћемо у лето имати завршене приступне саобраћајнице, те да ће друмски саобраћај кренути да функционише, односно да ћемо половином следеће године имати, ако не буде неке компликације, апсолутно завршен друмско-железнички мост.

Било је одушевљење међу грађанима, када су спојени лукови. Снажна једна симболика. Прича о мостовима у Новом Саду има неку посебну тежину. Нови Сад је ту спецификум, град којим има више мостова под водом, него над водом. То је део историје, не можете од тога побећи, то је део вас и морате то сагледати и живети са тиме.

Та симболика о премошћавању, односно спајању ова два лука и тог трећег моста, који је страдао у НАТО агресији има једну снажну поруку.

Научно-технолошки парк иде исто добром динамиком. Очекујем да ће он 2019. године бити у функцији. То ће бити објекат од огромног значаја и за науку и технологију, али и за привреду, пошто је конципиран да ћу ту бити, не само универзитетски потенцијали, него и ИТ компаније, стар-апови, све оно што ће дати једну пуноћу тог пројекта. Веома смо поносни на тај пројекат.

"Непи" гради највећи тржни центар у Војоводини, један од највећих у Србији, одмах поред "Спенса". Очекујем да ће председник Покрајинске Владе у мају, можда нешто и раније, отворити нову зграду Хитне помоћи.

* Даљем развоју Новог Сада свакако допринеће и то што је проглашен за Омладинску престоницу културе 2019. и Европску престоницу културе 2021. године. То ће имати велики културни, друштвени и економски бенефит. Како се град припрема за ову важну улогу у наредним годинама?

- Да будем објективан, да не буде неки субјективни осећај. У октобру ове године смо поднели први извештај за Европску престоницу културе, годину дана после добијања титуле. Са 52-53 сугестије, предлога од Европске комисије, ми смо данас сведени на неких 12 предлога.

Можете да видите да смо отклонили и поступили у огромном броју онога што су они указивали да су потенцијални изазови за овај пројекат и добили апсолутно позитивну оцену. Та прва, односно нулта година, је најтежа, али је и најмање видиљива за грађане, најмање атрактивна, ви у ствари постављате темеље, основ за развој тог пројекта.

Формирали смо "Фондацију 2021", изабрали директора програма, све оно што морате да имате, што није за најширу јавност атрактивно. Водили смо једну широку полемику све оно што је у духу демократије, што посебно у области културе морате урадити, да би добили најбољи резултат.

Покренули смо неколико великих пројеката и очекујем да ће у току 2018. године то бити јасно видљиво. Биће обновљена Стара свилара у најстаријем делу граду, у Алмашком крају. То је први део града који су Срби населили пре 300 година. Завршава се обнова 21 фасаде у Петроварадинском подграђу и обезбеђена су средства за нових 20 фасада. Обновићемо и кровове. После 60 година се раде фасаде. То вам је неодвојиви део тврђаве у архитектектонском, историјском и културном смислу и један од великих туристичких потенцијала Новог Сада.

Наравно, крећемо у капитални пројекат, то је Омладински креативни центар, у граду познат као "Кинеска четврт", где је данас пропала фабрика. Некада не тако атрактивно, а данас екстремно атрактивно место поред кампуса, студентских домова, Дунава, где ће омладинска, невладина организација администрирати. По први пут ћете имати у Србији, да је један град у граду направио део, где тај сегмент друштва - НВО, омладина, уметници, представници креативне индустрије - добија своју територију и функционише потпуно аутономно, не реметиће никоме другоме живот и рад.

То је један квалитет на који сам посебно поносан, ако то успемо да завршимо, а у буџету смо за 2018. предвидели новац за радове, преко 2 милиона евра. То ће подићи ту лествицу на виши ниво.

* Кроз разговор сте у два наврата споменули сјајну сарадњу са републичком и покрајинском влашћу, а такође сте сада споменули да сте предвидели средства за пројекте који су везани за 2019. и 2021. годину. Када поменемо и оне претходне радове, како је Нови Сад успео да обезбеди сва та средства и одакле новац за све те радове?

- Пре свега захваљујући грађанима, који одговорно приступају својим обавезама, плаћају порезе и све оне дажбине, које нису популарне, али које се плаћају у свакој држави, ако желите да имате уређен систем. Питање порезе, није питање неког располежења, већ једног одговорног односа према својој држави.

Можда сам и ја имао једну другу перцепцију, док нисам дошао на чело града. Не можете да имате боље обданиште, дом здравља или путеве, ако не плаћате порез или привреда не ради. То је предуслов свега. Наравно, ту је и економски опоровак и отварање нових радних места. Повећање броја инвеститора, те инвестиције истовремено враћају део средстава у буџет.

Оне дају снажан подстицај за развој привреде, неко запошљава, неко купује грађевински материјал, плаћа се ПДВ, новац је у оптицају, што је веома битно. Циркулише и покрећу привреду. Сада очекујемо пораст зарада, што је исто снажан подстицај, јер ће људи лакше ићи и у радњу и код фризера и возити се таксијем, све оно што су мале ствари, али чине мозаик једног опоравка и развоја.

Наравно, имамо подршку и од Републике и од Покрајине у пројектима о којима смо причали за Европску престоницу културе и Омладинску престоницу младих. Они ту партиципирају.

Али најважнија партиципација јесте људи који су ван администрације и то јесте разлог зашто је Нови Сад победио. Нама су кандидтуре водили људи ван градске управе. Био сам довољно смео политички, да њима дам слободу да креирају, да их нико политички не узнемирава, потпуно их релаксирао тих бирократских проблема, уз младе и креативне људе, који су способни да вам испоруче тај резултат.

Страшна је ствар да данас имамо преко 80 омладинских удружења, који учествују у креирању омладинске политике. Они нису само субјекти који добијају само нешто новца из буџета, него су учесници у доношењу одлука. Они не само да имају права, него су морали са нама да преузму и ризик. Да уђу у процес доношења одлука, да учествују у изради свих акционих планова, свих одлука, свега онога што директно тангира политику према младима. Да не буду на маргинама дешавања, да не буду разочарани у систем, него да буду део једног квалитетнијег система. То су оне друштвене вредности, које су нам за целу заједницу неопходне, ако желимо да идемо напред.

Пре свега то је код младих карактеристично, да буду разочарани, бунтовни. Ја сам рекао "другари, хајде дођите ви, да нам помогнете, да видимо шта треба да радимо око политике према младима". Да се не сетимо младих само када је кампања, јер тада политичари нешто причају нешто спомињу, хајде да видимо шта да радимо у наредне 4 године. Не само за Омладинску престоницу младих. То ће да дође и да прође, 2019. је фестивалска година. Ми не можемо 2020. да угасимо ту причу. Та 2019. нам је одскочна даска да то питање унапредимо, да одемо корак даље, ако можемо два, још боље, ту нам је потребна ваша подршка.

Прва кандидатура за Европску престоницу, када смо ушли у првих пет и нисмо победили - осам омладинских организација нас је подржало. Следећа кандидатура - 92, деведесетдве омладинске организације су нас подржале - однели смо победу.

Људи који воде "Фондацију 2021" уопште нису из света политике и администрације, али су из света културе и они могу да укључе све оне који требају, који треба то да воде на најбољи могући начин.

За креирање политике је задужен граодначелник, градска скупштина и градско веће, сви ми који одговарамо на изборима пред грађанима. Ови другари имају могућност да заиста раде на најбољи начин, у најбољим могућим условима за нашу државу и наш град.

* Међутим, морамо да поменемо и ону негативну страну. Неретко се Нови Сад помиње као место сукоба људи из подземља. Како Ви оцењујете безбедносну ситуацију у граду?

- Ту је контраст објективних и субјективних показатеља. Када гледате објективно имате апсолутни пад криминалитета. Знам да грађане најчешће иритира када почнете са статистичким подацима, али они постоје да би се упоређивали и да би се стварала нека слика и да би се сагледавало где су проблеми и да ли су отклоњени или су погоршани.

Волео бих, наравно, да буде боља безбедносна ситуација, али морам да извршим једну кратку анализи. Не можемо поредити Нови Сад из 80-тих година прошлог века са данашњим Новим Садом, ни у једном смислу, осим по имену, традицији, некој култури и некој заједничкој црти.

Данас Нови Сад има дупло више становника. Порастао је у сваком смислу. Ми смо прошли један веома тежак период као друштво, ратови, санкције, миграције становништва, све то што се дешавало, па и деструкцију целе државе тих 90-их година и 2000-их, појаву неких дешавања, која нису била карактеристична за неке раније периоде, са све пропашћу претходне државе и неког друштвеног и политичког система.

То су све ствари које су утицале на опадање значаја породице, на уништавање образовног система, које је трајало деценијама. Имате део, где је школама до пре неку годину избачена васпитна компонент, већ само образовање, што је невероватно, да некоме падне на памет, да је школа није образовно-васпитна, него само образовна. Такође је пропагирано кроз масмедије да су криминалци најпопуларнији, да је тај лагани живот најприхватљиви, да ако је неко вредан тај је досадан и није интересантан, да све што је добро није медијски интересантно, да све што је лоше је медијски атрактивно.

Читав је то спектар, што утиче на та дешавања.

Наравно да желим и хоћу да буде боља безбедносна ситуација у Новом Саду, али не могу да се отмем утиску да је Нови Сад некако најосетљиви када се нешто деси, да добије пренаглашени призвук. Када се нешто, не дај Боже, лоше деси у Новом Саду, то је онда хаос. Када се деси у другом граду - не желим да се игде ишта лоше дешава - то је чињенично. Не дај Боже убиство - десило се ту и ту, а када је у Новом Саду, то је онда хаос, најгора ситуација и плус онда политизација од опозиционих странака, које нису достојене да такве теме не злоупотребљавају, него мисле да ће кроз то добити неке јефтине политичке поене.

Без укључивања свих пора друштва нема одбране од тога. Ако не укључите породицу, школуе, социјалне раднике, педагашко-психолошку службу, полицију, безбедносне службе, не можете успете. Не може само полиција да иде да хапси, да се бори. То је питање како васпитавамо нашу децу, не може полиција да нам васпитава децу. То је питање сваког од нас, чија се то деца туку, чија су то деца направила неки инцидент, чије је то дете које носи пиштољ у излазак. Да ли је ту полиција крива или је криво и друштво, или смо и ми криви, свако од нас појединачно, као родитељи, да ли уопште знамо шта нам раде деца.

Није једноставно питање, ја се гадим тог лаког одговара на тако тешко питање. И тог приступа. Да има неког тако лаганог решења, верујем да би се применило. Одговор на то захтева једно системско решавање и одговорни приступ. Да причамо сви искрено и да не бежимо, да не ампутирамо своју одговорност, а наглашавамо да нам је стално неко други крив.

Нама је држава стално за све крива. Да ли нас жена воли или не воли, да ли нас деца слушају или не, да ли је победио фудбалски клуб за који навијамо, да ли је сунчано или кишовито... За све нам је држава крива, што постаје мало иритантно и пре свега није тачно.

Не воле Срби да прихвате сопствену одговорност, права ће врло често истаћи, али одговорност није популаран термин.

* Да пређемо на политичка питања. Потпредседник сте Главног одбора СНС. То тело је подржало предлог председника странке и државе Александра Вучића да се не иде на ванредне парламентарне изборе заједно са београдским. Међутим, ваши коалициони партнери траже да се ипак иде и на републичке изборе. Какав је Ваш став?

- Легитимно је право сваке политичке странке да се изјасни по том питању. На Председништву СНС је било различитх ставова, односно било је чланова који су били за одржавање ванредних парламентарних избора. Председник странке је изнео једну анализу из које је закључено да је у интересу Србије да се не иде на ванредне изборе. Говорим о моменту када смо доносили одлуку, иако би то вероватно било у политичком интересу СНС, јер би капитализовала популарност председника и странке и имала само један плус и добила нови мандат за формирање Владе.

Одлуку смо донели водећи рачуна о државним интересима, а не о страначким, иако видим да се изругују и томе. Све што кажете, све се доводи у један погрешан контекст, али то је за мене представљало једну потврду зрелости СНС и одговорности, колико год да покушавају да се минимизира, за мене је велика и значајна. Да се избегне урадити нешто што је врло корисно за странку, али је питање да ли је за државу.

Међутим, има још времена до београдских избора. Видећемо, шта ће се дешавати. Нико у политици не може да искључи ниједну опцију, тиме ни одржавање избора. Нисам сигуран да сви баш желе ванредне парламентарне изборе. Ми имамо тај парадокс да опозиционе странке не желе ванредне изборе. Ваљда је природно када сте опозициона странка да стално желите да идете на изборе, да покушавате да освојите власт, то вам је политички циљ, чим се бавите политиком, није вам циљ да будете опозиција, него да идете напред и да спроведете неки свој политички програм.

Али имате још један моменат, да неке опозиционе странке не иду на локалне изборе. Њих не интересују те мале општине, нису им атрактивне, не препознају на својој политичкој мапи неке Пећинце, неку Мионицу, неки Неготин, неки Костолац, Прешево да и не помињем.

Они су сада фокусирани само на Београд, уплашени ако буде републички избори, да ће то поремити њима потенцијални резултат. То постаје смешно. Подржао овај овога, а сви су до јуче били сарадници.

* Управо у том смислу, како Ви видите најављену кандидатуру Драган Ђиласа за градоначелника Београда?

- Мени се свиђа формулација "жуто-риђа" коалиција, мислим да је суптилнија од ове "лоповске", мада народ више воли "лоповска" коалиција. Сада је то један колорит.

Интересантно је то што је Александар (Вучић) рекао на конференцији за новинаре. Сви су коалицију Дачића и Шешеља назвали "црвено-црна" коалиција и то је постало апсолутно прихваћено. Зар нико не коментарише ове који су до јуче све разарали и скупили се. Што се за њих не каже каква су коалиција? Нема у главним медијима оцене такве коалиције у неком колориту, али зато имате коалицију СПС и радикале.

Немам због чега да браним њих, они су такође политички конкуренти СНС, али просто постоје двоструки аршини. То је нешто што је забрињавајуће, када говоримо о демократији у нашем друштву.

Нисам зачуђен што ће једни други подржавати. Мислим да је природно, до јуче су сви били чланови Председништва или Главног одбора ДС. Немам проблем са тиме. Али се надам да ће грађани ценити шта је урађено, када говорим о Београду, у претходне четири године. Ако то буду оцењивали, ја сам оптимиста за изборне резултате.

Ако буде нека атмосфера, ако се нешто друго буде оцењивало, ако се гласа који има маштовитију идеју и ко ће да обећа нешто грандиозније, онда можемо бити у проблему. Када кажем можемо, Београд је толико велики и значајан, јер надилази једну локалну самоуправу. Ако буду гласали по томе шта неко најављује као Деда Мраз или Божић Бата, то може бити потенцијална опасност. Али, верујем да су Београђани политички зрели и да неће насести на те јефтине трикове.

Ми смо се наслушали тих обећања, тих мађионичарских трикова, после тога вам остане само празна каса.

* Да ли су београдски избори заиста бити или не бити, како се често представља у јавности?

- Нису бити или не бити, али су битни. Градоначелник Београда је једна од најважнијих политичких функција у држави. Београд сам по себи, са свим својим капацитетима надилази локалну самоуправу. Он је политички изузетно битан. За њих је вероватно бити или не бити, говорим о опозиционим странкама. Њима су сваки избори бити или не бити и увек им буде не бити и онда иду даље са неком другом идејом.

Веома је важно да приликом гласања сагледају ко је шта радио и какви су резултати. Не да ли ја имам довољно косе на глави или да ли се лепо смејем, већ шта је урађено. Шта је урађено у претходном периоду? Шта су извештаји? Шта је било у неком ранијем периоду? Да ли је неко направио дугове, а неко враћао дугове? Да ли је данас плус или минус? Шта је било раније - плус или минус?

Ваљда тако закључујете да ли ствари функционишу добро у вашој кући и на послу, па тиме и у вашем граду и вашој држави. Да видимо да ли смо пословали добро или лоше, да ли смо доносили добре или лоше одлуке, да ли имамо нове путеве, да ли имамо боље школе, нова обданишта, нове клиничке центре, нове домове здравља, нове спортске терене, да ли су нам веће плате, да ли имамо аутобусе... Да видимо шта се дешава.

А, не, ми ћемо дати 13. пензију, плату... Одакле? То су празне приче. То супер звучи, а то вам је опет пут у пропаст. Ми смо између 2008. и 2012. трошили више него што смо зарађивали, па смо морали да прођемо кроз тежак период да би се финансијски стабилозовали.

Ја нисам заговорник тих лаких решења. Као што сам рекао овде у Новом Саду. Немам намеру да изигравам неког комуналног манекена, да причам "биће све бесплатно" - па нема тога. То бесплатно јако кошта после. То је најскупље. Нема бесплатно. Ти јефтини трикови су превазиђени у Србији. Искрено верујем у то.

* На крају шта бисте пожелели и Новосађанима, али и осталим грађанима Србије у 2018. години?

- Свим грађанима Новог Сада, али целе Србије, желим оно што желим и својој породици - пре свега добро здравље, више рада и оно мало среће, увек је потребно, да лопта не погоди стативу него уђе у гол у последњим минутима и онда је победа најслађа.

 

 

 

извор: телеграф.рс