Мр Стана Божовић: Добар дан свима, отварам редовну конференцију Српске напредне странке у организацији Савета за бригу о деци, популацији и социјална питања. Тема ове конференције је борба против насиља над женама, а повод је Међународни дан борбе против насиља, који почиње 25. новембра, а у оквиру којег има и шеснаест дана активизма тј. до 10. децембра када је и Дан људских права. У ових шеснаест дана активизма међународна заједница и сви актери у друштву инсистирају да се сви укључе у борбу против овог великог проблема тј.  насиља. У том смислу ћу вам изнети колико је то велики проблем, не само за Србију, него и за целу планету, за све земље. Све земље се боре са овим проблемом и сви ми, односно сви актери друштва, морамо да се укључимо када је у питању и превенција и борба против насиља. Ја ћу изнети неке врло кратке податке када је у питању Србија. Подаци су врло тешки, поражавајући и тужни. Само у 2011. години убијено је 46 жена, од тога 27 у породичном насиљу. У овој години, до овога дана, то је 27 жена које су жртве породичног насиља. Починиоци насиља углавном су партнери, било то да је брачна или ванбрачна заједница, и то у 78 одсто случајева. У неких 8 одсто случајева то су очеви, у 4.2 одсто су синови, и у неких два одсто су  ћерке. Као што видите, то је глобални проблем и то није само проблем жртве која трпи насиље, то је проблем целе породице, то је проблем друштва. Велики проблем су и деца која учествују у насиљу, односно, да ли су насилници на њима већ извршили насиље или трпе гледајући партнере који преживљавају и актери су насиља. У том смислу смо организовали данас и ову конференцију где су чланице Српске напредне странке, односно жене које хоће да дају свој допринос да се што више заштите жене у друштву, да се афирмишу и да добију подршку. У том смислу данас су овде и госпођа Зорана Михајловић, министарка у Влади Републике Србије, и то на челу Министарства које је раније било задужено за мушкарце, углавном су мушкарци водили енергетику и системе који су у оквиру овог Министарства. Ту је и госпођа Алиса Марић, министарка у Влади Републике Србије, министарка спорта. Као што знамо многи кажу да су и за спорт задужени мушкарци, па у том смислу морам да кажем да је Српска напредна странка велику подршку дала женама, да афирмише жене како то налаже и Закон о родној равноправности. Из ове странке је и жена која је на челу финансија тј. гувернер Народне банке Републике Србије. Даћу реч проф. др Зорани Михајловић да каже нешто везано за ову тему. Хвала.

Проф. др Зорана Михајловић: Ја ћу бити кратка, данас вам се обраћам пре свега као потпредседник Српске напередне странке. Ми, у Српској напредној странци, боримо се против сваке врсте дискриминације, не само против насиља, већ сваке врсте дискриминације између жена и мушкараца. Као што вам је познато, наше посланице су, не само што је то тако законом одређено, али наше посланице које су овде су активне посланице у том смислу. Ми смо странка која је у својим саветима, на челу савета и то најважнијих савета, има жене. И наш циљ и јесте да се жене што више укључе у политички живот. Ми сматрамо да жене имају много тога да дају у политичком животу Србије, да су веома савесне, веома стручне, и да је на нама, пре свега на странкама и политичким органима у странкама, да својим примером покажемо да је могуће укључити жене у политички живот. Овом приликом ја, такође, позивам све жене које су заинтересоване да се укључе у рад, не само Српске напредне странке, него да се уопште укључе у јавни живот, да се јаве, да дођу, зато што мислим да заједно можемо да урадимо много тога у разним областима друштвеног живота. Хвала.

Проф. др Алиса Марић: Поздрављам све присутне и желим да изразим задовољство што учествујем данас на конференцији која је посвећена насиљу у породици, односно насиљу над женама. Мислим да је јако добро што све више угрожених има храбрости да о томе говори, да укаже на то шта се дешава иза четири зида. Једино на тај начин друштво ће моћи адекватно да реагује. Зато поздрављам ову конференцију и све друге видове подстицаја који се баве овим проблемом. Као ресорни министар Министарства омладине и спорта, у свом домену неминовно наилазим на насиље, међутим, овде је реч о другачијем, ширем виду насиља, насиља на спортским манифестацијама. Углавном су актери тога навијачи, али дешава се и да спортисти учествују у насилничком понашању. Не морам да говорим колико је то лоше, као порука младим генерацијама, зато је мој циљ да, пре свега, промовишем толеранцију и фер-плеј. Мислим да је ту поруку толеранције веома важно да преносе и спортисти, поруке које они упућују веома су јаке, јер су спортисти идоли младих људи који копирају све што они раде. Када говоримо о насиљу над женама, што је, пре свега, тема ове конференције, а ја нећу више говорити о насиљу у спорту, које је највидљивије и медијски присутно, што наилази на најоштрију осуду јавности, говорићу о неким видовима који су мање видљиви, а такође могу да се сврстају под насиље, под елементе физичког и психичког насиља. Једно је вербално насиље, најчешће на релацији тренер-спортисти, односно играчице. То се дешава у оној жељи тренера да постигне добар резултат, који је агресиван, виче, и то једноставно пређе границу неког нормалног и коректног понашања. Дакле, никакав спортски резултат, нити било који разлог не може да буде оправдање за такво понашање. Ово истичем као један пример, а срећа је да су таква понашања изузетак. Али говоримо о насиљу, па да поменем и такве случајеве. Други вид који бих могла да подведем под насиље над женама у спорту јесте нешто што се чак и не примећује, односно остаје незапажено, чак се сматра и нечим што је потпуно природно што се тиче спорта. Младе девојке су од раних ногу усмерене ка постизању спортских резултата, тај притисак на остваривање успеха се повећава како оне расту, како се ниво такмичења повећава. Све је комерцијализовано, тако је, нажалост, и у женском спорту. Резултат је пре свега, а тек после развој личности. Дакле, дешава се то да у клубовима имамо талентоване спортисткиње које одлазе у иностранство, а њихово место морају да попуне младе спортисткиње, јуниорке, па чак и кадеткиње. Оне за то, у том тренутку, нису способне, ни физички ни психички. Дакле, имају то бреме. Зато је на нама да помогнемо тим младим девојкама које су добиле тај задатак да попуне места у сениорским екипама, да се на најлакши могући начин изборе са тим. Овом приликом позивам да се што више жена укључи у спорт, било као тренери, било као чланови клубова или у било којим институцијама које се тичу спорта. Ми имамо доста познатих спортисткиња и легендарних бивших спортисткиња, и актуелних и садашњих, које могу много да помогну младим генерацијама, младим девојкама. Дакле, да им олакшају да приступе одређеном мечу, да им сузбију трему пред неку важну утакмицу и тако даље. Веома је важно да што више жена буде присутно. Женама нису затворена врата, али некако их нема довољно. Ја се надам да ће се ово променити и овом приликом апелујем да се што више жена укључи у све спортске манифестације, што се тиче самог спорта, а Министарство ће на томе и посебно да ради и утиче у смислу у коме може. Хвала.

Мр Стана Божовић: Поштовани новинари, да ли неко има питање за неког од нас? Ако нема питања од стране медија, затварам ову конференцију, све вас поздрављам и захваљујем на пажњи. Пријатно.