Жарко Милисављевић: Добар дан свима, у име Асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника Србије желим да вас обавестим да смо одлучили да уђемо у политику и да заједно са СНС учествујемо у променама на парламентарним изборима. Данас је са вама један део представника наше организације. Ми имамо 68 колективних чланова, то су традиционалне организације занатлија и предузетника па молим да се представе овде да видите реално чланство са којим ова асоцијација располаже. Изволите?

Драгослав Стефановић, потпредседник Скупштине Асоцијације и сувласник фирме „Стефком“, Соко Бања.

Зоран Пралица, Унија пекара Србије.

Ненад Миљашић, Војвођанска унија предузетника: Повезујемо се сви да би направили више радних места и да би отворили нове послове како би млађи људи радили и да би неке проблеме решили који се годинама појављују у привреди. Значи, морамо се прикључити снази која ће на неки начин решити ове проблеме.

Мирослав Велимировић, Удружење инвалидских предузећа целе Србије: Наравно да очекујемо од ове сарадње и овог споразума да дође до једне промене системских грешака које су се дешавале задњих десетак година.

Владимир Јанковић, председник Асоцијације старих и уметничких заната: Пре него што смо одлучили да подржимо програм СНС погледали смо тај програм и видели смо да се он састоји из две тачке, прва тачка је организација посла, пре свега производње и извоза, друга тачка је спречавање крађе тј привредног криминала који је довео ову земљу на ове гране. Гледајући програм владајуће коалиције која нам се нуди видимо стару ствар, а то је једна лепа крава која има сјајну длаку, шарена је, лепо муче, али не даје млеко. Таква крава се води на кланицу, а та кланица биће избори. Ми смо спремни да у тој прилици дамо поверење СНС. Хвала.

Добар дан свима, моје име је Оливера Јовић, ја сам потпредседница Асоцијације малих и средњих предузећа Србије и истовремено преседница Удружења предузетника града Лесковца.

Славица Стојчић, председник Општег удружења предузетника града Ужица.

Брајевић Душан, ја сам председник Извршног савета удружења из Београда, то је настарије удружење у Србији основано 1847. године.

Драгутовић Здравко испред предузетника за трговину.

Мене су оставили очигледно за десерт, ја сам Милан Кнежевић, председник Уније текстила Србије и заједно ћемо покушати у  мом обраћању да дефинишемо зашто смо скупа на овом фронту за промене.

Жарко Милисављевић: Оно што је господин Николић рекао, разлог зашто смо ми приступили СНС да заједно уђемо у изборе је чињеница да смо се усагласили око економског програма наведеног у Белој књизи СНС и нарочито око дела мера за излазак из кризе малих и средњих предузећа и занатских радњи Србије. Разлог само овоме је заиста једна дубока криза из које политичка елита не види решење нити ми мислимо да може сама из ње да изађе. Тим пре што смо, просто мислим да немамо право да будемо по страни, 4 године смо то чинили, ми смо још 2008. године предосећали огромну кризу, један велики раскорак између политичке елите и привреде и економије. Ми смо 4 године покушавали, ви сте сведоци и као новинари, да је Асоцијација малих и средњих предузећа на сваку негативну одлуку или мере које су нудили реаговала и давали смо предлоге, критиковали, нудили решења, нудили помоћ, нудили учешће. Резултат тога је пропаст и крах економије Србије. Мала и средња предузећа сваке државе, па и државе Србије, чине кичму економије. Ми смо кичма пореског система, једини смо  редовни и најлојалнији овој држави и грађанима тако што редовно плаћамо порезе и доприносе. Нажалост, дошла је светска економска криза, али оно што нису успела да преживе мала и средња предузећа и занатске радње то је лоше управљање државом и економијом у Србији, 100.000 правних лица и занатских радњи је угашено, 270.000 радних места је угашено. Политика да водимо рачуна о радним местима је апсурд, ми смо нудили решења да бринемо о правним лицима и занатлијама, малим и средњим предузећима да бисмо могли да размишљамо о радницима. Не можете размишљати о радницима, а не водити рачуна да ова предузећа опстану. Наравно, то је био само ехо у празном простору, сведоци смо тренутних догађања и свега тога мислимо да једноставно немамо право да посматрамо још 4 године или у недоглед време испред нас да купујемо да би се нешто променило. Иако постоји она изрека „стрпите се још мало“, биће још горе и теже од овога и та бесконачност ће се наставити уколико се не мобилишу оне снаге у друштву које могу да допринесу променама. Мислим да смо ми на те промене спремни, наше чланство ће у томе учествовати и ми позивамо све друге групације, и послодавце и синдикате, да се укључе у изборену кампању, јер у противном ћемо сви сносити последице. Хвала вам.

Милан Кнежевић: Ево ја бих могао сада да билансирам својих осам година донкихотовске борбе у настојању да направим само један једини помак у демократизацији индустријских односа тј. људе на власти који су заузели фараонску позицију игноришући потпуно оне који стварају живот за целу државу.Од 2001. године Србија је изгубила 660.000 радних места у реалном сектору. Када сам пре 5 година у Влади рекао господину Динкићу и четворици министара лоши су трендови и налазимо се у лошој бесконачности доживећемо транзициони колапс, он се насмејао и рекао „неће ми текстилци одређивати економске категорије“. Могу рећи да сам био у праву, али смо 5 година, нисмо дозволили да будемо Владина икебана као што су то чланови Привредне коморе одређених послодавачких организација које служе искључиво за сликање и узимање огромних апанажа. Њихов интерес у заступању послодаваца своди се искључиво на њихово чланство у главним одборима, њихове бенефиције и Привредне коморе која троши 14 милиона евра годишње буџета у 28.000 квадрата, људи који имају три пута већу плату од председника државе. Зашто је њима у интересу уопште да штите мала и средња предузећа? Ми смо разговарали лично и са премијером и министрима предложили решења адекватно одређеним ситуацијама. Разум увек има одговор, па макар да прогласи нешто и немогућим. Нажалост, морали смо да констатујемо да привреда Србије никог не интересује. Ми смо ове године два податка који су промакли и новинарима, ја сам их актуелизовао у политици и Нину, 18.000 предузећа је ове године изашло из ПДВ-а, то значи да им је промет пао испод 2.000.000 динара или 160.000 динара на месечном нивоу што није довољно ни за трошкове. Чак 6.665 предузећа је у умрлици која је објављена у Политици брисано само зато што је у блокади дуже од 2 године. Следи стечај над још 15.000 предузећа и нова отпуштања радника за које више нико не зна ни колико их има. Ако не подвучемо црту и зато смо тражили да не будемо константно у ауту, у развијеним демократијама политику једне земље одређују грађани, привреда те земље, уобличи је законски Влада сходно својој идеологији и скупштина донесе законе, а влада спроводи. Овде је политика потпуно обрнуто окренута, овде се практично све што привреда предложи потпуно игнорише, а закони и уредбе које се доносе бивају само бизнис планови за неке нове повлаштене политичке људе.

Апсолутно мислимо да постоји нада и ја ћу је овде рећи, мада су ме проглашавали доживотним песимистом, па сам морао да им кажем да су песимисти оптимисти са искуством, а разумни људи реалисти који су овде чињеница. Кад се у Србији не би отуђило оно што се отуђи кроз јавне набавке, кроз ове метафизичке институције које се зову агенције, када бисмо наплатили барем део пореза који не наплаћујемо, када бисмо учинили светим сваког ко запошљава једног јединог радника, то је огроман подвиг, када бисмо пребацили у буџет субвенције и  фондове подстицаје који су највећи извор дискреционих одлучивања овлаштења, али и највећи извор политичких демонстрација естраде и политичких интереса и личних утицаја. Апсолутно сам у уверењу да ћемо на тој позицији испеглати буџетски дефицит,  зауставити одливање и губљење нових радних места, дати извесне олакшице и направити пореску реформу. Неподношљиво је да на једног који ствара иде један незапослени, иде један у јавном сектору и један испод 18 година. У Америци је тај однос 1:5. Смањите порезе и доприносе, ми ћемо запошљавати. Јуче су објавили у новинама 17 милијарди се даје заводу за запошљавање грађанима који остану без посла. Па дајте то кроз субвенције да их задржимо, па ћемо им дати егзистенцијални смисао да се осећају достојним људима, да раде. Ми даље не можемо, тражили смо место државног секретара, изабраћемо га међу нормалним економистима који ће нас заступати, место државног секретара у Министарству за рад, социјални дијалог је доведен до апсурда и тражили смо једно место у скупштини да бисмо ми своја мишљења давали. Већ у Хрватској у сваком одбору имате представнике удружења. Ко више зна о привреди од људи које ћемо ми делегирати. У тренутном сазиву скупштине нема ниједног привредника осим господина Палме који то јако добро ради. Ако ми не извршимо ту демократизацију утицаја нажалост ова лоша бесконачност ће се наставити, али јој је крај јако близу. Направили смо ургентне мере за 6 месеци, тражићемо да се спроводе и они који их не буду спроводили макар били и из СНС ми ћемо им бити највећи критичари као што смо били и до сада. Мислимо да се требамо у овом тренутку радикално освестити, јер крај је јако близу ако нешто не урадимо. Хвала вам.

Томислав Николић: Ми смо то замислили за данас, ја претпостављам да имате и питања друге врсте, али бих волео да се не искористе питања и одговори које бисте поставили по другој тему, да овај догађај оставе у сенци, тако да вам се захваљујем што сте данас дошли, а наше редовне конференције и наша саопштења искористите. Позовите нас телефоном о некој другој теми, од ове теме ми данас важнију немамо. Хвала вам најлепше.

Новинар: Господине Николићу, ви или господин Милисављевића да нам појасните, асоцијација ће тражити места државног секретара, а у једном ширем уговору који сте  добили пре наведено је да ћете морати да их консултујете приликом избора на та места, па ме интересује да ли ћете тражити места та за своје кадрове или ћете тражити да будете консултовани?
Жарко Милисављевић: Ми ћемо тражити да утичемо на постављење државних секретара, јер сматрамо да су државни секретари чувари печата и законитости у министарствима. Кључна министарства су Министарство економије и Министарство рада. После избора се враћамо социјалном дијалогу и утицаћемо на утемељење социјално-економског савета, у којој ће учествовати синдикати и послодавци и Влада као равноправни партнери. Што се тиче посланичког места, ми тим једним симболичним местом у парламенту хоћемо да дамо јавности до знања да постоји наш глас и на неки начин такође чување интереса малих и средњих предузећа и занатских радњи. Оно што очекујемо од парламента то је доношење закона из тих разлога, имамо човека који ће бити на том месту. Ми се нећемо отимати око функција, бићете сведоци, доказ томе да ни Милан Кнежевић ни ја као председник нећемо држати та места је наш кандидат за парламент, господин Пралица Зоран пошто је било већ у медијима шпекулација да Милан или неко хоће фотељу. Не, ми предлажемо човека који заступа најбројнију групу заната у Србији, то су пекари.

Томислав Николић: Да вам кажем да у име СНС да то што смо ми написали ми смо сад једна листа, ми смо сад једно. Овакав споразум је морао да постоји, али уопште нисам сигауран да неће бити 5,6 места на којима ће бити људи који припадају овој асоцијацији. Ми смо сада један организам, нисмо уопште коалициони партнери. Ми нећемо једни друге да уцењујемо ни да се позивамо на споразуме шта смо једни другима обећали. Ово су само минимуми које ћемо поштовати да би до овог споразума дошло, али ја вам гарантујем да ће на тим местима, посебно у Влади , на којима се одлучује бити људи који чак и нису са нама на листи или њихове организације или они као појединци, а за које знамо да су стручни и да те своје послове могу добро да обављају тако да у асоцијацији има још људи који ће бити на функцијама у  новом државном апарату, а које ми нисмо могли да предвидимо а нисмо хтели да се на тај начин обавезујемо. Немојте да нас гледате као људе који су се нешто стриктно договорили, па ће једни друге да позивају на те договоре. Не, ми ћемо само да ширимо ово зато што мислим да нас је окупила идеја, а не жеља да неко буде помоћник, неко да буде државни секретар, неко да буде министар. Идеја је много важнија од свега и ја се захваљујем овим људима који ће вероватно ускоро доћи под удар власти која ће желети да се  обрачунава са онима који помажу да дође до промена у Србији и ја им се сад унапред извињавам што ће да доживљавају терор на који сам ја 22 године од стране политичара на власти навикао.

Новинар: Да ли сте спремни за председничке изборе уколико их буде крајем априла почетком маја и да ли ћете ви остати кандидат испред  ваше странке?
Томислав Николић: Једва чекам да буду једном и ти председнички избори. Дакле ако има мудрости ако има жеље да трошкови буду мањи, хајде да те изборе организујемо  једног дана да буду безмало општи и да неко победи, на свим нивоима и да може мирно да води државу уз подршку грађана, а о кандидатима кад избори буду расписани и кад о томе Странка донесе своју одлуку, сад су наши партнери ту па ће и они дати неке сугестије.

Новинар: Питање за господина Кнежевића, у интервју-у „Данаса“ рекли сте да би за вас била ок Влада СНС и ЛДП—а ви сте пре неколико месеци присуствовали Главном одбору ЛДП-а, откуд тај неки заокрет и да ли мислите да је реална та Влада?
Милан Кнежевић: Ми нисмо политичари по струци и не бавимо се таквим шпекулацијама. Рекао сам дословице, онај ко хоће да подржи смислен економски програм за који мислимо да јесте, могао би да нас подржи као странка да тај програм проводимо, не да се декларишемо да смо за Европу, у Европу морамо одвести целу државу а не само оне које бирамо по принципу кога бисмо позвали на журку. Србија има седам милиона људи, морамо увести 300.000 и других  неписмених, писмених, сиромашних и несиромашних. Тако да сам у том смислу мислио, а ако ме лично питате, ми се нећемо бавити политиком, очекујемо подршку за наш економски програм и оно што вам ја најављујем, Асоцијација малих предузећа, били сте на нашим трибинама, ће формирати економски савет у којем ће бити најугледнији економисти ове земље, вршити мониторниг наших предлога и онда ћемо отићи са стручним мишљењем за решавање одређених проблема. Ми смо предложили реформу пореског система, Дијана Драгутиновић је прихватила, господин Динкић је блокирао само зато да не би случајно добит припала Дијани Драгутиновић. Данас смо ту где смо ми пре три године предлагали. Ми ћемо покушати да стручно са принципа интереса поштујући неприкосновене ствари, Устав, једнакоправност на тржишту и тржишне услове привређивања, никад нисмо тражили ниједну бенефицију за себе, али ако имате државу у којој је 60% промета у сивој зони, ако дамо 110%процената на један динар који зарадимо, ако имамо 130 агенција које су окачили као на новогодишњој јелци ко год нема шта паметно он измисли програм па га окачи на буџет. Не можемо више и очигледно ниједна странка није изашла са економским програмом који би задовољио неке наше културе, наш програм је инкорпориран у економски програм СНС. Ми немамо тај осећај да је политика куга, да је нешто забрањено, политика је тржиште у који сваки грађанин, свако удружење, групација грађана и привредника делегира своја очекивања и своје садржаје, а Влада је само сервис који орочено то извршава. Нажалост, код нас није тако, овде је Влада због Владе, а не због привреде и грађана.

Новинар: А хоћете ли господину Николићу када се виде изборни резултати можда предложити неку нову Владу или?
Милан Кнежевић: Немојте сад да пишете по води и гатате по будућности, оставите да видимо шта ће бити у будућности. Преговараће они, ми ћемо заступати и свој део економског програма и подржавати промене, а то шта ће бити - пустите, ја се бавим метафизиком, имам више дара у томе, али очекиваћемо да барем изађемо као моћна асоцијација која ће утицати на демократизацију индустријских односа у оваквој земљи.
Томислав Николић: Хвала најлепше.